Šta je to katarakta?

Katarakta predstavlja zamućenje prirodnog očnog sočiva. Očno sočivo je providna struktura koja se nalazi iza zenice, i koja fokusira svetlosne zrake na mrežnjaču i time omogućava jasan vid. Vremenom se providno sočivo zamućuje kao prirodna posledica starenja. Starenjem dolazi do smanjenja procenta vode u sočivu, zamućenja sočiva i smanjenja njegove providnosti. Iz tog razloga svetlosni zraci teže prolaze kroz sočivo i pacijenti polako primećuju da slabije vide. Kako katarakta sve više napreduje tako se i vid sve više pogoršava. U jako uznapredovalim slučajevima, kod kojih je katarakta prisutna više godina, dolazi do potpunog zamućenja sočiva i dolazi do potpunog pada vida.

Gusto zamućenje, već duže vreme zrelo za operaciju, danas se ne čeka taj stedijum. Osim staračke katarakte postoje i katarakte koje mogu da se jave i kod dece kao urođene, kongenitalne katarakte. Mogu se javiti i u sklopu nekih očnih bolesti kao što su dijabetes, hronične upale oka, visoka miopija i slično. Mogu se javiti i kod dugotrajne primene kortikosteroida. Često mogu biti posledica traume i udarca u oko.
Poslednju deceniju, dve, sve češće se katarakte javljaju i kod mlađih osoba, u četrdesetim i pedesetim godinama života. Brzina progresije katarakte zavisi od tipa katarakte i može dovesti do značajnog pada vida u roku od nekoliko meseci ili nekoliko godina.
Danas se ne ceka da vidna ostrina padne ispod 30% već se ultrazvučne operacije (fakoemulzifikacija) rade ranije. Takođe ranije se čekalo duže vreme između operacije jednog pa drugog oka, a danas su i kraći razmaci između operacija.